„СРБИЈА - Национална ревија”, број 20

 

РЕЧ ПРЕ

Не, нисмо се забројали. Пред нама је 20. број двомесечника СРБИЈА – Национална ревија, број који нас уводи дубоко у нашу четврту годину. А чини се да је прошло толико деценија. Када смо почињали, пријатељи су забринуто вртели главама. Говорили нам да смо Дон Кихоти. Показивали моделе данас „успешних и тиражних” новина који су, тачку по тачку, потпуно супротни од онога што ми хоћемо да направимо. „Ако почнете, за највише годину дана све ово ваше биће поентирано и запечаћено афоризмом: Није то тај камен! рекоше Сизифу на врху.”
А, ево, ми смо ту, у неупоредиво већем броју него на почетку. Не, нисмо се забројали.
И није свеједно.
Останите са нама.

 

ГАЛЕРИЈА

 

 

 

 

 

 

 

 

 

САДРЖАЈ

Пролог
20

Витраж
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ

Лепо лице Србије
ФОТОГРАФИЈЕ ФАДИЛА ШАРКИЈА

Видици
АКАДЕМИК СВЕТЛАНА ВЕЛМАР ЈАНКОВИЋ, ПИСАЦ, ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „НАЦИОНАЛНУ РЕВИЈУ”
С товаром дарова на друму
У почетку, средином прошлог века, звали су је српском Гертрудом Стејн. Писац је била откад зна за себе, и онда кад је то скривала од других. Изгледа да јој је управо то помогло да преживи и године патње и године успеха. Чувеног оца, Владимира Велмар Јанковића, откривала је и прихватала кроз опирање оцу. Да није било давних тешких искустава, каже, остале би за њу недокучене неке суштинске вредности живота. И шта човек још може да каже, после свега што смо, сви заједно и свак појединачно, прегрмели?

Пише: Мила Милосављевић
Фотографије: Драган Боснић
и лична архива саговорника

Стазе
РАВНА ГОРА, НА СУВОБОРУ, ИЗНАД СЕНКИ ПРОШЛОСТИ И САДАШЊОСТИ
Ослобођена од победника и побеђених
На њој је у Другом светском рату, после брзог слома Југославије, био главни штаб герилске Југословенске војске у отаџбини (четника). После тог рата, политичком пресудом победника побеђенима, комуниста монархистима, као да је пресуђено и тој планини. Остала је без прилазних путева, струје, воде, људи. Само су малобројни љубитељи природе, драги занесењаци, такорећи кришом долазили на прелепе цветне ливаде, на бистре потоке са којих се вода може пити, брали лековито биље и печурке из нетакнутих шума. Уживали у осами и прећутаности планине. Пола века после рата на њу су нагло почели да долазе људи, а с њима и проблеми

Текст и фотографије: Милан Јанковић

Пловидба
КАКО ЗАИСТА ИСКОРИСТИТИ ТУРИСТИЧКЕ И ПРИВРЕДНЕ МОГУЋНОСТИ РЕКА
Потенцијали српских обала
ЕУ ће 2011. усвојити посебну Стратегију о Дунаву, што јасно говори о значају ове реке која кроз Србију тече 500 километара. Србија мора још много тога да учини како би активирала и мудро искористила благо својих река и канала. Недостају пристаништа, марине са уређеним везовима, станице за гориво, модерни сервиси, као и мноштво оних ширих пратећих програма који ће туристе привући да дођу и остану дуже. У свему томе, постоје и „развојне замке” у које се никако не би смело упасти

Пише: Милан Брашанац

Преко реке
БАЊАЛУКА, ЛЕПА ПРЕСТОНИЦА СРПСКЕ, ПОСТАЈЕ СРЕДИШТЕ НАЈАТРАКТИВНИЈЕГ ВИДА МОДЕРНОГ ТУРИЗМА
Вођени пустоловним духом
Овај отмени и веома уредни град, без ичег оријенталног у својој нарави и изгледу, и данас чува успомену на Нишлију Тису Милосављевића, генерала и првог врбаског бана, који је за само четири године саградио сва највреднија здања и симболе Бањалуке. А надомак центра, на горски чистом и плаховитом Врбасу, уређени су одлични терени и стазе за истинске авантуристе. Рафтинг, хидроспид, кану, кајак, кањонинг, али и параглајдинг, падобранство, слободно пењање, спелеологија, планинарење... Како то заиста изгледа преносе репортери „Националне ревије”

Пише: Олга Вукадиновић
Фотографије: Зоран Пејашиновић, Душан Милијић

У гостима
ГРАД О ХРИД ОКАЧЕН, ПРЕСТОНИЦА МАКЕДОНСКОГ ТУРИЗМА И ДУШЕ
Не постоје случајне љубави
Већ више година Срби су у Охриду далеко најбројнији гости. Охриђани кажу да су и најбољи. Једноставни, срдачни, ватрени, не цицијаше. Крајем априла „Национална ревија” је организовала посету Охриду велике групе угледних српских новинара и тур-оператера, да проверимо шта се то тамо заправо дешава и шта нам доноси нова сезона. И?

Пише: Бане Велимировић
Фотографије: Драган Боснић

Догађај
У ЛАЗАРЕВЦУ УСПЕШНО ОДРЖАН ТРЕЋИ „КОЛУБАРАФЕСТ”
Сусрети који нас јачају
Своје производе представили су произвођачи из три земље у региону, као и угледне банке, произвођачи аутомобила, пољопривредне механизације и опреме... „Осим рудника, желимо да овде развијамо пољопривреду и туризам, да уз најчистију енергију домаћим и иностраним потрошачима понудимо и најздравију храну, која није генетски манипулисана”, рекао Бранко Борић, председник градске општине Лазаревац

Пише: Алекса Митић

Чувари пута
СРПСКИ СРЕДЊОВЕКОВНИ УТВРЂЕНИ ГРАДОВИ: СМЕДЕРЕВО
Последњи бљесак старе Србије
Након смрти деспота Стефана Лазаревића 1427, када је Београд по уговору враћен Угарској, Србија остаје без престонице. По одлуци деспота Ђурђа Бранковића, нова престоница подигнута је на ушћу речице Језаве у Дунав. За узор је послужио сам Цариград, град градова, радове надзирао Тома Кантакузин, а градња завршена, невероватно, за само две године. За остварење тог подвига сви у држави поднели су велике жртве. Велелепна престоница, „никла као печурка”, била је тачка на српско златно средњовековље. И поред разарања у оба светска рата, то је и данас једно од најочуванијих средњовековних утврђења у Србији, са потенцијалима који би тек требало да буду озбиљно искоришћени

Пише: Војислав Филиповић

БГ
ЛЕГЕНДЕ О БЕОГРАДУ (2)
Ко не воли, томе спаса нема
Зашто дунавска вода баш код Београда, прекрштена, казује судбину? Зашто се памти онај ко гради, а не онај ко руши и сажиже? Зашто је римски клесар желео да се потпише на небу изнад Белог Града? Памти ли Славија својим именом девојку или славуја? Како су стари Словени видели, у даљини, свој двор од белог камена на сунцу? Да ли је све ово допрло до нас као сазнање или као сан?

Пише: Драган Лакићевић
Илустрације: Пеђа Драговић

Бележница
О ОДНОСУ НИКОЛЕ ПАШИЋА (1845-1927) СА НОВИНАРИМА, ПИСЦИМА И ШТАМПОМ ОСТАЛЕ СУ БРОЈНЕ АНЕГДОТЕ
Политичар који је умео да ћути
Није словио за блиставог говорника, али се многе његове реченице и дан-данас цитирају као какве народне умотворине. И кад је говорио и кад је ћутао, то је било проучавано и са свих страна премеравано. Бивало је да његове необичне „успутне напомене” стигну саговорника изненада, много касније. Само су лакомислени олако прелазили преко онога што им је говорио овај стари лисац, који је српску владу предводио у неким од најтежих раздобља нововековне Србије

Пише: Милован Витезовић

Ars sacra
АНА КАПОР, СРПСКА СЛИКАРКА ИЗ РИМА, У ПОТРАЗИ ЗА МАГИЧНОШЋУ УРБАНОГ
Град као уметност и чудо
Надовезује се на велику традицију италијанских мајстора опчињених архитектуром, који су по здањима и рушевинама трагали као по архиви, сагледавајући урбано као својеврсну грандиозну повест и инвентар векова. Међутим, њен приступ и поетика чине да је, у томе, без премца у новијој уметности. Она се не бави појавношћу већ идејношћу урбаног, не истражује типове и перспективе већ град као архетип, симбол и тајну. Зато на њеним сликама нема сплетова уличица, барки у луци, уличних продаваца, атмосфере пролазности и трагова људског. Она је сликар идеалног, вечног, небеског града, Божје тврђаве, замка душе о којем говоре Тереза Авиљска и Леонид Шејка

Пише: Дејан Ђорић

Хоризонти
СЛОБОДАН ВЛАДУШИЋ, НОВА СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗВЕЗДА, ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „НАЦИОНАЛНУ РЕВИЈУ”
Књижевност као образац опстанка
„Награде у књижевности нису резултат такмичења између писаца. Сваки прави писац надмеће се заправо са самим собом; кад заврши своје дело, он већ тад зна да ли је победио. Данас је мало уметничких дела која излазе изван задатих оквира ‘политичке коректности’, делâ која успевају да досегну маргину одакле може да се разобличи центар. Српска књижевност данас је управо она мера између свог идентитета и отворености за страно каква малим народима омогућава да опстану. Српска политика, на жалост, пречесто такву меру нема”

Пише: Теодора Ж. Јанковић

Музика
ЧЕТИРИ ЗЛАТНЕ ДЕЦЕНИЈЕ АНСАМБЛА „ДАНИЛУШКА”
Ватра словенског пространства
Од првих тонова са реномираним уметницима, попут Олге Јанчевецке, Живана Сарамандића, Душка Јакшића, Ивете Хлопецкаје, Мериме Његомир, овај ансамбл одржао је преко 4.500 концерата у земљи и иностранству, од тога 1.500 добротворних. Данило Даниловић, оснивач и вођа „Данилушке”, написао је за то време око 4.000 композиција и више од 1.000 аранжмана за многе чувене певаче. Свирају много тога, али заштитни знак ансамбла је руска циганска музика. Можда их највише памте по музици за серију „Салаш у малом риту” из 1974.

Пише: Радмила Таминџић

Национална ТВ
МР ТАТЈАНА ЋИТИЋ, ОДГОВОРНА УРЕДНИЦА ДИГИТАЛНОГ ПРОГРАМА РТС-а
Ново доба телевизије
Осим неупоредиво боље слике, тона и нових формата, дигитално емитовање програма омогући ће да у етеру буде далеко већи број електронских медија и да их све добијамо директно, антеном (у Београду око 60). Па ипак, квалитети аутора, уредника, репортера и даље ће бити пресудни. Тек интерактивност, која ће омогућити да гледалац буде креатор из своје фотеље (рецимо, да бира са које ће камере пратити спортски пренос), донеће велике жанровске новитете. Ко не буде био спреман за нове трендове развоја електронских медија, тешко да ће моћи да опстане на медијском тржишту

Пише: Горан Будимир

Добротвори
„НАША СРБИЈА” ПУНИХ ДЕСЕТ ГОДИНА ПОМАЖЕ ДЕЦИ
Школа доброте и пријатељства
Захваљујући бројним добротворима из земље и иностранства, ова организација је програмима помоћи досад обухватила 1.500 деце из свих крајева Србије и Српске. Посебна пажња и брига посвећују се деци из српских енклава на Косову и Метохији. Деца се подстичу да негују национални идентитет, културу, језик, писмо, традицију и обичаје свог народа, као и солидарност и толеранцију према другима. Изнад свега, уче да буду добри људи и да сутра и они помогну некој будућој деци

Победник
ВЛАДИМИР ВУЈАСИНОВИЋ, СВЕТСКА ВАТЕРПОЛО ЗВЕЗДА, ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „НАЦИОНАЛНУ РЕВИЈУ”
Енигме пресудних тренутака
Кад настане драма, у тренуцима који нису за оне слабог срца, очи наде и поверења упрте су у њега. „Боже, од чега је саздан овај човек?!” питали смо се толико пута чим се стишају ерупције радости. Преци су му из села Ивошевци код Книна, рођен је и каријеру започео у Ријеци, прославио се у Београду, Барселони, Риму, Реку... У овом градићу крај Ђенове проглашен је и за почасног градоначелника. Освојио је готово све што се у спорту освојити може и није узалуд прозван Владимир Велики. А 2008. вратио се у Београд да баш ту каријеру приведе крају

Пише: Дејан Булајић

Јубилеј
180 ГОДИНА ГАРДЕ ВОЈСКЕ СРБИЈЕ
Припадност елити обавезује
Настајала је и развијала се заједно са нововековном српском државом и њеном војском. Увек је представљала сој најодабранијих, елиту не само војске већ и државе и друштва. Елиту врлине, лепоте, части, оданости. Бити гардиста увек је код Срба било највећи понос и роду и дому, као и обавеза највишег реда. Ништа у томе суштински нису променили ни време ни судбина

Текст и фотографије: Магазин „Одбрана”

Јубилеј
ЧУВЕНА НОВОСАДСКА ГИМНАЗИЈА „ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ” ОБЕЛЕЖАВА ВЕЛИКЕ ДАТУМЕ
Четири века непрекидног школовања
На Савиндан 2010. ова врхунска школа обележила је 200. годишњицу од оснивања Српске православне гимназије, своје претече. Догодине, 2011, обележиће 280 година од почетка рада Духовног колегијума владике Висариона, а 2013. биће тачно 310 година откако на истом месту, у порти Цркве светог Ђорђа, постоји школа. Много разлога да се подсетимо те светле повеснице, кроз коју се дознаје много више него о једној образовној установи

Пише: Ђорђе М. Србуловић

Школа
КРИМИНАЛИСТИЧКО-ПОЛИЦИЈСКА АКАДЕМИЈА  У БЕОГРАДУ
Расадник кадрова за безбедност
Данас једина високошколска установа тог типа у Србији, КПА баштини традицију дугу 130 година. Поред широког општег образовања, она академцима пружа бројна специјалистичка знања неопходна за квалитетно бављење пословима безбедности у XXI веку, од познавања високих технологија, преко медицине и форензике, до врхунских борилачких вештина. „Основни мотив наших студената је жеља да сутра оличавају своју државу и брину о безбедности свих у њој”, каже декан проф. др Горан Милошевић

Представљање
БЕОГРАДСКА ОПШТИНА ЗЕМУН СПРЕМНА ЗА НАЈАВЉЕНИ „РАЗВОЈНИ УДАР”
Снага нових мостова
Када је 1934. на Сави подигнут велелепни Земунски мост, ова варош је и званично постала део престоног Београда, улазећи у најбурнији раст у својој дотадашњој историји. Када за три године буде завршен мост на Дунаву између Земуна и Баната, кажу стручњаци, ову општину очекује „ништа мањи талас просперитета”

Осветљавање
ОД СВЕТОГ НИКОЛЕ 1911. РАДИ ХИДРОЕЛЕКТРАНА „ИВАЊИЦА”
И наста славље по целој вароши
Електрика је тада већ сијала у осам градова у Србији, али нигде у округу моравичком. Ивањичани се окупише 1907. да на томе пораде. Опрему су поручили од фирме „Сименс Шукерт Верке”, железницом допремили до Чачка, а онда запрежним колима, о свом трошку и на свој ризик. Тек кад је на Никољдан четири године касније Ивањица засијала усред ноћи, рабаџије су схватиле шта ће газда-Милутину сва та гвожђурија

Пише: Зоран Плавшић

Лидери
МР НЕНАД ОГЊЕНОВИЋ, ГЕНЕРАЛНИ ДИРЕКТОР „ГАЛЕНИКЕ АД”, НАЈСТАРИЈЕ СРПСКЕ ФАРМАЦЕУТСКЕ КОМПАНИЈЕ
Будућност почиње сад
Земунска фабрика лекова ушла је у 2010. као државно предузеће, што није било неповољно ни за компанију ни за државу. Лани је регистровано 12 нових препарата, годишња добит је повећана на 670 милиона динара, у државни буџет уплаћено је 16 милиона евра, вредност производње повећана за 17 одсто, а извоз за пет одсто. Највећи успех је, ипак, завршетак нове фабрике чврстих препарата, што вредност ове компаније подиже бар двоструко више од износа улагања. Међутим, то није крај ни расту ни инвестицијама

Осигурање
„ДДОР НОВИ САД” И „ЈАТ ЕРВЕЈЗ”
Бесплатно путно здравствено осигурање
Путници „Јат Ервејза” који путују у земље ЕУ добијају, уз повратну авио карту, бесплатно путно здравствено осигурање током боравка у иностранству: „ДДОР Нови Сад” покрива трошкове до пет хиљада евра

Лет
ИНТЕНЗИВИРАЊЕ САОБРАЋАЈА НА НИШКОМ АЕРОДРОМУ „КОНСТАНТИН ВЕЛИКИ”
Свет на длану
Активирање нишке ваздушне луке од великог је привредног, културног, комуникацијског и туристичког значаја за целу југоисточну Србију. До Италије се сада стиже за сат и двадесет минута, а повратна карта кошта 16 евра. Број туриста у Нишу повећан за 20 одсто

Друмови
БЕОГРАДСКА „ЛАСТА”, РЕГИОНАЛНИ ЛИДЕР У ДРУМСКОМ ПРЕВОЗУ ПУТНИКА
Историја сигурног лета
Те давне 1947. прикупљени су трофејни ратни аутобуси и камиони, запослено 80 радника, у београдском Ташмајданском парку (код Цркве светог Марка) подигнута прва аутобуска станица, и „Ласта” је полетела. Један од првих аутобуса био је троосовински „мерцедес” у којем је на северноафричком фронту био штаб немачког генерала Ромела. У наредних 63 године ова компанија превезла је више од две милијарде путника, а њени аутобуси прешли су исто толико километара. Има 935 аутобуса, велику мрежу пословница, скоро 4.000 запослених. И лети даље